Kako se trka u razvoju veštačke inteligencije ubrzava, postavlja se pitanje koje do pre samo nekoliko godina nije delovalo ozbiljno: da li će budući data centri morati da napuste Zemlju?
Jedna evropska kompanija veruje da je odgovor – da.
AI revolucija ima problem koji se ne vidi
Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, najčešće razmišljamo o softveru, algoritmima i modelima poput ChatGPT-a. Međutim, pravi motor AI revolucije nalaze se u ogromnim halama ispunjenim serverima. Moderni data centri postaju jedna od najzahtevnijih infrastrukturnih građevina na svetu. Procene pokazuju da će globalna potrošnja električne energije data centara u narednim godinama rasti višestruko, upravo zbog razvoja generativne veštačke inteligencije. Problem nije samo potrošnja struje.
Serveri proizvode ogromne količine toplote, zbog čega je neophodno konstantno hlađenje. U mnogim regionima sveta to znači ogromnu potrošnju vode ili dodatne energije za rashladne sisteme. Istovremeno, sve je teže pronaći dovoljno prostora za izgradnju novih objekata, obezbediti stabilno napajanje električnom energijom i dobiti dozvole lokalnih zajednica koje sve češće izražavaju zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu.
U pojedinim delovima Evrope i SAD već su uvedena ograničenja za izgradnju novih data centara upravo zato što postojeća elektroenergetska mreža više ne može da isprati njihov rast.
Zašto jedan veliki data centar više nije dovoljan
Kompanije poput Microsoft, Google, Amazon i Meta danas upravljaju mrežama koje broje stotine data centara širom sveta. Razlog nije samo kapacitet.
Podaci moraju biti dostupni korisnicima gotovo trenutno, zbog čega se računarska infrastruktura raspoređuje na više lokacija. Istovremeno, kompanije žele rezervne sisteme koji će nastaviti da rade čak i ako jedan centar ostane bez napajanja ili bude pogođen prirodnom katastrofom.
Međutim, kako AI modeli postaju sve zahtevniji, ni ovakav pristup možda neće biti dovoljan. Izgradnja novih objekata traje godinama, zahteva ogromne investicije, dok se potražnja za računarskom snagom povećava mnogo brže nego što infrastruktura može da se razvija.
Rešenje koje zvuči kao naučna fantastika
Upravo zato pažnju privlači evropski startap Ascend Arc>, koji razvija ideju orbitalnih data centara. Koncept je jednostavan, ali veoma ambiciozan.
Umesto da se serveri nalaze na Zemlji, oni bi bili smešteni u orbiti, gde bi energiju dobijali pomoću solarnih panela, dok bi hladan svemir omogućio prirodno hlađenje bez ogromne potrošnje vode i električne energije.
Drugim rečima, dva najveća problema današnjih data centara – energija i hlađenje – mogla bi biti znatno jednostavnije rešena.
Kompanija razvija modularne jedinice koje bi se lansirale raketama i povezivale u velike orbitalne računarske komplekse.
Šta bi bile prednosti data centara u svemiru?
Ideja donosi nekoliko potencijalnih prednosti. Pre svega, u orbiti postoji gotovo neograničena količina sunčeve energije, bez smene dana i noći kakvu imamo na Zemlji.
Druga velika prednost jeste prirodno odvođenje toplote u svemir, čime bi se značajno smanjila potreba za kompleksnim sistemima hlađenja. Tu je i manji pritisak na elektroenergetsku mrežu na Zemlji, koja već sada teško prati rast AI industrije.
Pored toga, oslobađa se dragocen prostor na zemljištu, a smanjuje se i lokalni uticaj na životnu sredinu, posebno kada je reč o potrošnji vode. Ipak, između ideje i realizacije nalazi se veliki broj tehničkih izazova.
Lansiranje opreme u orbitu i dalje je veoma skupo, iako su privatne svemirske kompanije poslednjih godina značajno smanjile cenu. Održavanje servera predstavlja poseban problem. Za razliku od data centra na Zemlji, gde tehničar može za nekoliko minuta da zameni pokvareni deo, u svemiru bi to zahtevalo robote ili posebne servisne misije.
Tu su i pitanja bezbednosti, zaštite od svemirskog otpada, radijacije, kao i brzine prenosa podataka između Zemlje i orbitalnih servera. Drugim rečima, tehnologija još nije spremna za masovnu primenu.
Naučna fantastika ili naredna industrijska revolucija?
Pre samo dvadeset godina ideja da će milioni ljudi svakodnevno razgovarati sa veštačkom inteligencijom delovala je jednako neverovatno. Danas se slično govori o data centrima u svemiru. Da li će oni zaista postati budućnost AI infrastrukture ili će ostati samo zanimljiv eksperiment, pokazaće naredna decenija. Ali jedno je sigurno – kako veštačka inteligencija bude postajala moćnija, svet će morati da pronađe potpuno nove načine da obezbedi energiju, prostor i računarsku snagu koja je pokreće.
Možda će se upravo odgovor nalaziti nekoliko stotina kilometara iznad naših glava.
